Пређи на садржај

Уставни референдум у Хрватској 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије

Уставни референдум о дефиницији брака у Хрватској је одржан 1. децембра 2013. Грађани су се изјашњавали да ли су за то да се у Устав Републике Хрватске унесе одредба по којој је брак животна заједница мушкарца и жене. Био је то трећи референдум у историји Хрватске, након референдума о независности и референдума о приступању Европској унији.

Референдум је расписан након што је организација У име обитељи прикупила више од 740.000 потписа грађана који подржавају уношење ове одредбе у Устав Републике Хрватске.[1]

Истраживања јавног мњења

[уреди | уреди извор]
Истраживач Датум објављивања Узорак За Против Неопредељени/не желе да се изјасне
CRO Demoskop за ХРТ[2] 2. новембар 2013 1.300 54,3% 33,6% 12,1%
ВГ* 68% 26,7% ?
CRO Demoskop за ХРТ[3] 6. јун 2013 1.300 55,3% 31,1% ?
ВГ* 68,7% 25% ?
*ВГ= Вјероватни гласачи, односно испитаници који су одговорили да ће сигурно или вјероватно изаћи на референдум.
Промотивни плакат опције ЗА
Промотивни плакат опције ПРОТИВ

Резултати

[уреди | уреди извор]
Резултати референдума по жупанијама
Резултати
Гласови %
Да 946.433 66,28%
Не 481.534 33,72%
Валидни гласови 1.427.967 99,43%
Невалидни гласови 8.196 0,57%
Укупни гласови 1.436.163 100,00 %

Резултати по жупанијама

[уреди | уреди извор]

Највећа излазност на референдуму била је у Граду Загребу где је изашло 49,17% од укупног броја уписаних бирача, док је још у две жупаније забележена излазност преко 40 одсто. Најмања излазност била је у Личко-сењској жупанији, свега 25,20%.

У 18 жупанија и Граду Загребу гласачи су подржали уставно дефинисање брака као заједнице мушкарца и жене. Највише гласова ЗА било је у Вуковарско-сремској жупанији, и то 80,79%, док је у још 6 жупанија било преко 75% гласова ЗА. Гласачи у две жупаније су гласали против предложене уставне дефиниције брака, и то у Истарској жупанији где је било 58,23% гласова ПРОТИВ, и у Приморско-горанској жупанији где је било 53,30% гласова ПРОТИВ. Интересантно је и то да је у већем броју општина које су претежно насељене српским становништвом победила опција ПРОТИВ.[4]

На општинском нивоу, изван општина у Истарској, Приморско-горанској, Вараждинској и Међимурској жупанији, референдумска иницијатива је наишла на одбијање искључиво унутар одређених општина где су Срби у Хрватској чинили већину. Те општине укључивале су Негославце, Борово, Трпињу, Маркушицу, Јагодњак, Врховине, Ервеник и Цивљане.[5][6][7] Упркос ниском одазиву у тим подручјима, на исход у тим срединама значајно је утицала такозвана иницијатива за референдум о употреби ћирилице, која је имала за циљ ограничити службену употребу мањинских језика у Хрватској.[8][9] Та иницијатива касније је проглашена неуставном.[10]

Жупанија Бирача Укупно
гласало
% За % Против % Неважећи %
Бјеловарско-билогорска 101.963 32.099 31,48% 22.539 70,21% 9.377 29,21% 183 0,57%
Бродско-посавска 141.318 46.866 33,16% 37.409 79,80% 9.183 19,59% 274 0,58%
Дубровачко-неретванска 108.560 44.455 40,95% 34.286 77,11% 9.860 22,18% 309 0,70%
Истарска 188.845 59.463 31,49% 24.427 41,07% 34.634 58,23% 402 0,68%
Карловачка 117.383 41.652 35,48% 28.633 68,73% 12.733 30,57% 286 0,69%
Копривничко-крижевачка 95.272 30.944 32,48% 21.232 68,61% 9.552 30,87% 160 0,52%
Крапинско-загорска 109.529 33.126 30,24% 23.754 71,70% 9.147 27,61% 225 0.68%
Личко-сењска 47.645 12.005 25,20% 9.544 79,50% 2.379 19,82% 82 0,68%
Међимурска 95.996 29.651 30,89% 16.138 54,42% 13.329 44,94% 184 0,62%
Осјечко-барањска 263.073 89.955 34,19% 64.078 71,20% 25.437 28,27% 440 0,49%
Пожешко-славонска 68.364 23.879 34,93% 18.828 78,85% 4.886 20,46% 165 0,69%
Приморско-горанска 268.981 95.708 35,58% 44.178 46,15% 51.028 53,30% 502 0,52%
Сисачко-мославачка 155.929 46.741 29,98% 32.046 68,55% 14.413 30,83% 282 0,60%
Сплитско-далматинска 405.274 176.639 43,59% 137.281 77,69% 38.343 21,70% 1.015 0.57%
Шибенско-книнска 106.405 35.350 33,22% 26.216 74,14% 8.915 25,21% 219 0,62%
Вараждинска 146.011 50.207 34,39% 30.885 61,49% 18.985 37,80% 337 0.67%
Вировитичко-подравска 73.296 23.334 31,84% 17.380 74,47% 5.806 24,88% 148 0,63%
Вуковарско-сремска 160.278 49.655 30,98% 40.128 80,79% 9.226 18,57% 301 0.61%
Задарска 165.572 55.919 33,77% 42.342 75,72% 13.169 23,55% 408 0,73%
Загребачка 271.178 107.765 39,74% 75.274 69,82% 31.927 29,61% 564 0,52%
Град Загреб 686.646 337.277 49,12% 188.757 55,90% 146.859 43,50% 1.661 0,49%
Хрватска дијаспора - 13.473 - 11.078 82,17% 2.346 17,40% 49 0,36%
УКУПНО 3.791.000 1.436.163 37,90% 946.433 65,87% 481.534 33,51% 8.196 0,57%
Извор: Државна изборна комисија (ДИП)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сабор расписао уставотворни референдум о браку”. Нови лист. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  2. ^ „Већина за проглашење Вуковара мјестом посебног пијетета”. Хрватска радиотелевизија. 2. 11. 2013. Приступљено 12. 11. 2013. [мртва веза]
  3. ^ „Већина би на референдуму гласала да је брак заједница жене и мушкарца”. Јутарњи лист. 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013. 
  4. ^ Ovo su ekstremni rezultati referenduma | tportal.hr
  5. ^ Branimir Bradarić (3. decembar 2013). „Samo 4 općine glasale protiv”. Večernji list. Приступљено 11. januar 2024. 
  6. ^ Borna Sor (15. septembar 2016). „Negoslavci, čudo od sela”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024. 
  7. ^ n.a. (2. decembar 2013). „Za ustavno određenje braka 66 posto birača”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024. 
  8. ^ n.a. (1. decembar 2013). „'Referendum o braku je topovska priprema za referendum o ćirilici'. Danas.hr. Приступљено 11. januar 2024. 
  9. ^ n.a. (3. novembar 2013). „Ministar uprave Bauk za Večernji list: Obiteljski zakon definira brak kao zajednicu muškarca i žene i to bilo kakav ishod vezan uz referendum neće promijeniti.”. Ministarstvo uprave & Večernji list. Приступљено 11. januar 2024. 
  10. ^ n.a. (12. avgust 2014). „Neustavno referendumsko pitanje o ćirilici”. Dnevni avaz. Приступљено 11. januar 2024. 


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]